izgubljeno u secanju

Najgotivnija stvar na svetu za mene je fićin-fićin kombi.

Volim ga više od jeftinog piva, loših kancorogenih cigara, coca-cole, kiflica sa makom koje pravi moja mama...

Njega mogu da priušte od džeparca čak i deca iz siromašnijih porodica, za njega ti nije potrebna dozvola a ako ti se pokvari možeš da ga ostaviš kraj puta ne plašeci se da će neko da ti ga ukrade.

Kad bi imao fićin-fićin kombi ja bi ga ofarbao u sve moguće boje, izvadio bi mu zadnja sedišta i tu stavio jedan isflekani dušek i praznu gajbu.

Mirisne jelkice nikad nebih morao da kupujem jer se svaki fićin-fićin kombi u kabini oseti na divni miris benzina. Na zadnja stakla bi mu stavio grejače kako se ne bi smrzavale ruke onog ko me gura da upalim. Auspuh bi mu skinuo i tada bi motor mog fićin-fićin kombija imao dosta moćniji zvuk. Toliko bi moćno zvučao da bi se svi zamnom okretali kada prođem. I pored njegovih moćnih 35 konja nikad ga nebi vozio brže od 40km/h jer bih ga čuvao da mi traje što duže. Dobro pomalo sad i ja lažem, na magistralnim putevima bi ga nekad žišnuo 50 na sat čisto da se nekad počastim a i da se moj fićin-fićin kombi ponekad zatrese od tolike brzine. U gradu bih bio glavna faca jer ne znam da iko vozi nešto slično.

Ja zaista mnooogo volim fićin-fićin kombi ali ga na žalost nemam. Ako neko razume moju želju zamolio bih mu da mi pomogne da i ja imam jedan fićin-fićin kombi

Meni bi on zaista mnogo značio.