izgubljeno u secanju

Poslednja 24h

Generalna — Autor ponocniekspres @ 23:58
 
#U poslednja 24h:
-Pojeo sam 2 jaja
-Spavao sam 2 sata
-Prepešačio oko 0.1 km 
Al sam zato upravo sada otvorio treću paklu cigara.
To je bar neki uspeh, jer nikad nisam toliko popušio.
Uspeh je i to da sam ovoliko budan, moj lični rekord.
Potrebno je mnogo kocentracije da bi ceo dan sedeli na jednom istom mestu i da vam bude svejedno dal ćete da odete u klozet ili ne.
Pa svaki rekord u nečemu znači i uspeh zar ne?
Sad ću da popijem i jedan somersby.
Pitam se samo zašto sam to sranje kupio kad mi treba nešto što u sebi ima alkohola?
Uvek radim kako ne treba.
Ja sad ne znam da li sam danas uspešan ili nisam?
Kad ću prestati sa tim cigarama, ni sam ne znam.
Samo lažem kako će to biti uskoro.
Večeras sam se sa njima overdozirao.
Obećam sebi da neću piti gazirano, i eto,ni to obećanje nisam sposoban da ispunim.
Mnogo sam sebi toga obećao a malo toga uspeo da ostvarim.
Zapravo ne znam da sam išta sam uspeo.
 
Jednom mi je devojka bila podrška da prestanam da pušim.
Zapravo tada ja nisam ni imao želju da prestanem ali pošto sam bio papučar morao sam. 
Njoj se nisu svidjali poljupci sa aromom duvana.
Ponekad sam od nje krijući pušio ali što smo više vremena zajedno provodili i moja glad za nikotinom je postajala sve manja.
E onda kad smo raskinuli ponovo sam se vratio poroku.

Da bar sad imam devojku možda bi ponovo bilo lakse.
Ona mi sigurno nebi dozvolila da kupim somersby
Zaista nije bilo loše kad sam bio papučar, barem sam imao devojku.
Ali ja sad nemam devojku.
Raskinuli smo pre neki dan.
Zato sam ja sada budan u 3:00 ujutru.
Zato ja sada obaram lični rekord.

Otpo mi je auspuh

Događaji — Autor ponocniekspres @ 16:03
Otpo mi je auspuh.

To se stvarno dogodilo. Juce sam sa majkom išao u malo mesto koje se zove Nemenikuce.
Mesto se nalazi blizu planine Kosmaj. Razlog našem odlasku tamo bio je da u balone natocimo vodu za pice. Mnogi ljudi hvale kako je ta voda dobra za izbacivanje peska/kamena iz bubrega pa smo zbog toga baš tamo točili vodu. Krenuli smo nazad kuci vozeci se neosvetljenim zemljanim putem kojim bi jedva dva auta mogla da se mimoidju.
Put je naizmenicno bio... Gladak ko pista, rupicast kao kad nestrucno oljustis kuvao jaje. 
Bas sam tokom tih rupicastih deonica sa majkom bio komentarisao da tu izgleda ne krpe asvalt ni tokom izbornih kampanja. 
Sa toliko puno rupa na putu nije bilo sanse da obidjem jednu a da pritom ne upadnem u drugu rupu. Bio sam jako umoran jer smo se prethodno neplanirano duže zadržali u Mladenovcu pa nisam vozio sporo. Hteo sam samo u krevet što pre da legnem. Kad sam upao u otprilike dridesetu rupu po redu odjednom je moj Puntic dobio sasvim novi zvuk motora prilikom dodavanja gasa. Motor je bio nesto bucniji. Odma mi je na pamet pao auspuh. Pomislio sam da je možda spoj lima na auspuhu pukao, jer mi se to dogodilo prošle godine. Tako sam vozio jos neko vreme. Posle jos koje neuspesno obiđeme rupe ponovo novi zvuk motora. Imao sam utisak kao da vozim neki Lamborghini. Bilo je oko 22h a mi okruženi šumom na uskom rupama miniranom putu. Iza mene je bio još jedan auto koji se kretao u istom smeru pa sam računao da bi morao da primeti ako mi se nešto dogodi i da bi mi od blicao kao upozorenje. Kad smo najad došli u civilizaciju parkirao sam se ispod prve bandere i izašao napolje. Sago sam se da vidim sta sa auspuhom nije u redu. kad sam se sagao nisam mogao da se setim, dal ono beše stoji sa leve ili sa desne strane. Čini mi se da je sa leve ali nemogu da ga nadjem. Glava mi je u zadjicu auta bila zabijena jedno 5 minuta pokušavajući da vidim gde ono beše stoji auspuh. Na kraju sam ugledao jednu cev u kojoj se pre 15ak minuta nalazio moj auspuh, i ukapirao da je on negde usput otpao. Po neosvetljenom putu koji prolazi manje-više kroz šumu nije mi palo napamet da se vratim nazad da ga tražim. Pošto moj otac ima hobi da na buvljacima obara cenu, možda ga on u nedelju nadje kod nekog prodavca.
Zaista pravi maler. A taman sam preko interneta naručio neke korektore da blago zamaskiram ogrebotine na kolima kako bih ga lakše prodao. Zbog emotivne vezanosti jedva sam uspeo da ga izbacim na oglas da je za prodaju a sad trebada izbegavam mušterije dok ne nađem neku zamenu.
 
Inače ljudi dosta hvale tu vodu koju sam tada bio točio, nekoliko ljuudi koji su imali kamenje/pesak kažu da su pomoću te vode uspeli da ga izbace. Ukoliko znate nekog da ima slične probleme možete im preporučiti tu lokaciju. Samo nek se paze kad tamo budu išli da ih računica ne izađe
U Solunu dinar somun, do Soluna sto somuna. 
 

Fićin Kombi

Generalna — Autor ponocniekspres @ 09:45
Najgotivnija stvar na svetu za mene je fićin-fićin kombi.
Volim ga više od jeftinog piva, loših kancorogenih cigara, coca-cole, kiflica sa makom koje pravi moja mama...
Njega mogu da priušte od džeparca čak i deca iz siromašnijih porodica, za njega ti nije potrebna dozvola a ako ti se pokvari možeš da ga ostaviš kraj puta ne plašeci se da će neko da ti ga ukrade.
Kad bi imao fićin-fićin kombi ja bi ga ofarbao u sve moguće boje, izvadio bi mu zadnja sedišta i tu stavio jedan isflekani dušek i praznu gajbu.
Mirisne jelkice nikad nebih morao da kupujem jer se svaki fićin-fićin kombi u kabini oseti na divni miris benzina. Na zadnja stakla bi mu stavio grejače kako se ne bi smrzavale ruke onog ko me gura da upalim. Auspuh bi mu skinuo i tada bi motor mog fićin-fićin kombija imao dosta moćniji zvuk. Toliko bi moćno zvučao da bi se svi zamnom okretali kada prođem. I pored njegovih moćnih 35 konja nikad ga nebi vozio brže od 40km/h jer bih ga čuvao da mi traje što duže. Dobro pomalo sad i ja lažem, na magistralnim putevima bi ga nekad žišnuo 50 na sat čisto da se nekad počastim a i da se moj fićin-fićin kombi ponekad zatrese od tolike brzine. U gradu bih bio glavna faca jer ne znam da iko vozi nešto slično.
Ja zaista mnooogo volim fićin-fićin kombi ali ga na žalost nemam. Ako neko razume moju želju zamolio bih mu da mi pomogne da i ja imam jedan fićin-fićin kombi
Meni bi on zaista mnogo značio.


Generalna

Generalna — Autor ponocniekspres @ 23:40
Danas sam imao užasan dan te mi pade na pamet da počnem da pišem blog kako bih mogao da skrenem svoje misli u drugom pravcu. Više puta ranije mi je slično padalo na pamet ali to nisam činio. 
Ne verujem da će ovaj blog da ima neke stalne posetioce sobzirom da nisam nešto kreativan.
Pišem iz sopstvenog zadovoljstva.
U nekim svojim najgorim trenutcima krize sam prelazio pomoću Windows Movie Makera.
Pravio sam neke klipove i objavljivao ih na YouTube.
Ono što sam još tada primetio je da neke stvari oko kojih sam se baš potrudio i nisu imale neku posećenost u poređenju sa drugim stvarima koje sam sklepaona brzinu a koje su eto - bile gledanije.
Znači - nema pravila. 
Kao ni život.
Koliko god oko nečega da se trudimo nikad nemamo garanciju da ćemo u tome i da uspemo.
Mrzim komercijalu.
Najlepša je stvar raditi nešto iz ljubavi. Nije da sad pokušavam da se opravdam što nikad ni u čemu nisam uspeo, za mene je najveći uspeh misao da radim nešto što volim i želim.
Tada mi je (ne)uspeh totalno nebitan.
Čak i ovaj blog niko da ne pročita ja sam srećan jer sam te neke svoje tripove prevedne u tekst sačuvao negde.
Jedan moj drugar koji je jos u školi počeo da piše pesme jednom prilikom mi se požalio. Rekao mi je kako planira da batali pisanje jer nema neku korist od toga.
Nije postao poznat kako je mislio da će biti niti je uspeo nijednu pesmu da proda.
Razočarale su me te njegove reči. 
Ako radiš nešto samo zato što moraš nemaš prava žaliti se na neuspeh. 

Powered by LifeType